Okrugli sto: Kako obezbediti regularnost državne mature

Ciklus razgovora o efikasnom sprovođenju državne mature završen je skupom koji je za temu imao  regularnost u organizaciji i sprovođenju ispita. Ovu temu i stručna i široka javnost vide kao jedan od najvećih izazova za sprovođenje državne mature, pa je cilj okruglog stola bio da se razgovara o dobrim praksama u drugim zemljama, propisanim procedurama i mogućim instrumentima za obezbeđivanje regularnosti završnih ispita, kako bi se kroz saradnju različitih institucija pronašla adekvatna rešenja.

Regularnost državne mature podrazumeva tri ključna aspekta – tajnost ispitnih materijala, sigurnost distribucije i obezbeđivanje regularnosti tokom samih ispita, rekao je u uvodnom delu skupa direktor hrvatskog Nacionalnog centra za vanjsko vrednovanje obrazovanja koji je bio gost-učesnik okruglog stola, govoreći o iskustvima organizacije i sprovođenja nacionalne mature u Hrvatskoj, sa osvrtom na regularnost procesa.

U nastavku su predstavljeni propisi koji regulišu sprovođenje državne mature u Srbiji – zakonski okvir je postavljen a detalje bi trebalo regulisati internim aktima institucija u narednom periodu. Stručna uputstva za sprovođenje ispita u koja su već sada ugrađeni svi regulatorni elementi - pravila ponašanja za učenika i mere, detaljna uputstva za sve učesnike u sprovođenju procesa, uputstva za čuvanje i vraćanje testova - mogla bi da prerastu u propis koji bi bio obavezujući i imao višu pravnu snagu. Učesnici su se složili sa predlogom da se ove mere na početku prate, da se vidi da li su postojeći akti dovoljni za postupanje i da se ukaže na mesta gde bi moglo dodatno da se interveniše pre nego što se uđe u izmenu zakona i pravilnika.  

S obzirom na to da je jedan od razloga za protivljenje fakulteta da državna matura bude deo upisnih kriterijuma sumnja u regularnost procesa, okrugli sto je otvorio prostor i razgovore o tome kako fakulteti sprovode prijemne ispite i obezbeđuju regularnost ispitne procedure. Kao primer, predstavljena je procedura organizacije prijemnog ispita na Farmaceutskom fakultetu. U okviru ovog dela skupa spomenute su i preporuke koje su proizašle iz konsultativnih razgovora koji su vođeni sa predstavnicima visokoškolskih ustanova – da se gde god je moguće za organizaciju maturskih ispita koriste sale za fizičko i holovi u školama, da dežuraju nastavnici iz drugih škola i da u nekom delu nadzora učestvuju predstavnici univerziteta.

Predstavnici Centra za ispite su tokom diskusije ukazali da su pojedine procedure tokom organizacije i sprovođenja male mature rigidnije od procedura koje postoje u zemljama u okruženju. Projekat državne mature uključio je jednu malu razliku u odnosu postojeće procedure uvođenjem etičkog kodeksa i vodiča za rad radnih grupa.  Kada je reč o ispitima visokog rizika ništa ne sme da bude prepušteno slučaju i sve treba da bude pokriveno potpisanim dokumentima, mora da postoji jasna procedura i jasna pravila za svakog učesnika, istaknuto je.

Na osnovu postojećih procedura za malu maturu biće pripremljene procedure za državnu maturu i već sada treba ukazati na moguće probleme i ponuditi moguća rešenja.

U nastavku diskusije razgovarano je o samom polaganju ispita, a učesnici su se složili da je najviše problema do sada bilo u delu ocenjivanja i dežuranja, gde je kontrolom ocenjivanja ustanovljeno da su pojedine škole flagrantno kršile procedure. Kada je reč o dežurstvima na državnoj maturi predlog je da dežuraju nastavnici razredne nastave, a kada je reč o prepisivanju biće korišćena rešenja i dobra iskustva sa prijemnih ispita na kojima se meša redosled odgovora u testovima, a učenici se po prostorijama za polaganje ispita raspoređuju na osnovu azbučnog rasporeda. Takođe, mogućnosti zloupotrebe tokom ocenjivanja trebalo bi da na državnoj maturi budu prevenirane skeniranjem i eksternim pregledanjem testova.

Škole bi trebalo  da u svoje interne akte uvrste pravila ponašanja u vezi sa sprovođenjem ispita i bilo bi dobro da ih u najvećoj mogućoj meri preuzmu iz Pravilnika u koji bi ušli delovi stručnog uputstva.

U razgovorima sa fkultetima problem nepoverenja apostrofiran je kao ključno pitanje, pa je predoženo da se predstavnicima fakulteta omogući prisustvo polaganju mature. Iako im je takva mogućnost bila ponuđena i tokom pilotiranja, a oni je nisu prihvatili, ova opcija trebalo bi da ostane otvorena, uz odgovarajući proces akreditacije, odnosno poštovanje bezbednosnih procedura.

Ozbiljnost i doslednost u sprovođenju i poštovanju procedura koje zahteva državna matura nisu standard u našem društvu, zaključeno je na kraju diskusije, ali državna matura bi, kao u zemljama u okruženju, trebalo da postane uzor pouzdanosti i ključna antikorupcijska mera u obrazovanju. Tek kada se celokupna stručna a zatim i široka javnost uvere u regularnost i učinkovitost mature prihvatiće je u potpunosti. Put do toga su detaljno propisane procedure koje se sprovode krajnje dosledno i ozbiljno.