MATURA „POD JEDNIM KROVOM“

Izmenama Zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV) predviđeno je proširenje nadležnosti Centra za ispite. Tako će, od 2023. godine, državna matura biti „pod jednim krovom“, jer će pripreme i sprovođenje državne mature biti u nadležnosti samo jedne institucije – Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Izmene ZOSOV-a, razvoj novih standarda postignuća, nastavak konsultativnog procesa sa fakultetima i pripreme za novo pilotiranje najvažnije su aktivnosti koje se ove jeseni realizuju u okviru priprema za uvođenje državne mature – istakli su predstavnici institucija na radionici za medije koja je 17. novembra 2021. godine organizovana u Beogradu.

Cilj radionice bio je da se predstavnici nacionalnih medija upoznaju sa različitim aspektima državne mature i ulogama institucija u njenoj pripremi i sprovođenju, jer Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Projekat državne mature medije vide kao ključne partnere u komunikaciji i formiranju stavova javnosti o značaju obrazovanja i izgradnji poverenja prema državnoj maturi.

- Državna matura je jedan od značajnih koraka u implementaciji Strategije razvoja obrazovanja do 2030. godine. Pripreme su opsežne, ali radimo postupno. U junu su izmenjeni Zakon o srednjem obrazovanju i Zakon o visokom obrazovanju, jer su to dva nivoa obrazovanja koja državna matura dodiruje – matura je završnica srednjeg obrazovanja, a putem nje imamo upliv u visoko obrazovanje bez prijemnih ispita. Izmene zakona su nam omogućile da možemo da kažemo da je izvesno da će državna matura biti uvedena u školskoj 2023/24. godini – rekla je prof. dr Marijana Dukić Mijatović, državna sekretarka u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Izmene Zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja trebalo bi da budu usvojene početkom decembra. Važna novina koju donose izmene krovnog zakona je da će državnu maturu sprovoditi Centar za ispite u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

- Zakon propisuje i kada će početi sa radom, jer je ostavljen period za pripreme. Centar za ispite bi deo svojih obaveza trebalo da preuzme 2022/23. godine što se poklapa sa uvođenjem završnog ispita na kraju trogodišnjeg srednjeg obrazovanja. Sve nadležnosti, u punom obimu, Centar će preuzeti 2023/24. godine, kada počinje sprovođenje državne mature. U međuvremenu, u okviru priprema ćemo raditi kao i do sada – zajedno, uz podršku Projekta državne mature – pojasnio je dr Zoran Kostić, posebni savetnik ministra prosvete.

Centar za ispite i sada ima deo nadležnosti za državnu maturu kada je reč o opšteobrazovnim predmetima, odnosno o opštoj i umetničkoj maturi. Predloženim izmenama Zakona u nadležnost Centra prelaze i priprema i sprovođenje stručne mature i završnog ispita, deo koji je do sada radio Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

- Da bi se osigurao kvalitet realizacije aktivnosti Centar za ispite će morati da obezbedi dodatne resurse – pre svega govorimo o angažovanju novih koordinatora, koji će sa spoljnim saradnicima pripremati zadatke i konstruisati testove za sve ispite, a zatim i angažovanje dodatnih kapaciteta u tehničkoj i drugim pratećim službama. Naravno, neophodno je najpre obučiti ljude u Centru da mogu da se pripreme za taj posao, a onda će se pripremati i obučavati i spoljni saradnici – pisci zadataka, recenzenti, ocenjivači. Ove aktivnosti odvijaće se postepeno, tokom 2022. i 2023. godine. Izazovi su veliki, ali će se raditi kao i do sada – ozbiljno i profesionalno, i verujemo da ćemo na kraju dostići visok kvalitet u tom složenom procesu organizacije i sprovođenja državne mature – predstavila je ukratko planove i naredne aktivnosti Kata Simić Mišić, rukovodilac Centra za ispite.

Podršku za pripremu državne mature Centru za ispite pružiće i Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

- ZUOV ima Centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju i svakako će sve svoje resurse upotrebiti za sprovođenje sistemskih obuka, obuka za sve nastavnike koji rade u srednjem obrazovanju. Svi resursi će biti upotrebljeni da se nastavnici obuče, između ostalog, i za sprovođenje državne mature – istakla je Maja Todorović iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

Druga vrsta podrške odnosi se na pisanje zadataka za stručnu maturu.

- ZUOV već više od deset godina sprovodi stručnu maturu – ona u stručnim školama nije tako velika novina kao što će biti u gimnazijama, osim što će je do sada imala isključivo sertifikacioni karakter. Učenici u srednjim stručnim školama su i do sada polagali jednu vrlo ozbiljnu stručnu maturu koja se sastojala iz dva dela: praktičnog zadatka koji je pisan u Zavodu, i kroz koji su učenici demonstrirali praktična znanja i veštine stečene tokom školovanja i teoretskog testa koji ispituje određena teoretska znanja potrebna za dalje studiranje i rad u struci. Taj koncept će pretrpeti određene promene, pogotovo kada je u pitanju teoretski test jer on sada, poprima i selekcioni karakter, kao i drugi testovi na državnoj maturi. Centar za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih će pružiti svu stručnu podršku budućem Centru za ispite, posebno u domenu kreiranja praktičnih zadataka, jer praktični zadaci se kreiraju za svaki obrazovni profil i za sve ono što je predviđeno standardom kvalifikacija. U tom smislu smo mi snažna podrška i sva iskustva koja imamo tokom prethodnih deset godina će biti stavljena u funkciju budućeg Centra za ispite – detaljnije je pojasnila planove Maja Todorović.

Osim aktivnosti Centra, izmenama zakona regulišu se i prigovori na ispite kojih do sada nije bilo za srednju školu, a predviđen je i poseban član koji se tiče zaštite podataka o ličnosti i obrade podataka kroz IT sistem koji je u pripremi.

Uz izmene zakona, veliku pažnju novinara izazvala je i najava drugog pilotiranja državne mature koje bi trebalo da se održi početkom aprila 2022. godine. I ovo pilotiranje biće iskorišćeno da se provere procedure i kvalitet zadataka. U pilotiranju će učestvovati svi učenici četvrtog razreda iz svih srednjih škola u Srbiji, a posebna pažnja je, osim na pripremu zadataka i testova, usmerena i na motivaciju đaka, kako bi analize rezultata dale relevantne i pouzdane informacije o kvalitetu zadataka.

- Razgovaramo sa fakultetima da iz banke zadataka koja je pripremljena fakultetima damo određene zadatke kako bi ih dali kandidatima na svojim prijemnim ispitima. Ukoliko postignemo dogovor učenicima možemo da objasnimo da će na simulaciji državne mature u aprilu upoznati tipove zadataka kakvi će se već u junu naći na prijemnim ispitima. Namera je i da omogućimo da se nakon pregledanja testova sa pilotiranja svim đacima koji dobro urade test upiše ocena iz tog predmeta. Onima koji test na pilotiranju mature ne budu dobro uradili nećemo ništa pokvariti. Taj motiv, da će s jedne strane učenici osetiti zadatke, a sa druge imati mogućnost da poprave ocenu je, mislim, sjajan – istakao je dr Kostić.

Državna matura u Srbiji će imati kvalifikacioni i selekcioni karakter - ona omogućava završetak srednjeg obrazovanja i upis na visokoškolske ustanove bez prijemnog ispita. Ne treba, međutim, zaboraviti još jednu, podjednako važnu funkciju državne mature – evaluativnu funkciju koja će pomoći da se proceni sveukupni kvalitet srednjeg obrazovanja. 

- Veoma je važno što ćemo moći školama da damo kvalitetne povratne informacije: koliko su dobre u odnosu na standarde, državni prosek ili kakva su njihova postignuća tokom godina. Sistem ne možete da unapređujete ako imate samo eksterno vrednovanje procesa nastave, procesa planiranja, učenja, podučavanja, nego morate imati povratne informacije o kvalitetu onoga što su učenici postigli – rekla je Marija Krneta, rukovodilac Grupe za srednje opšte i umetničko obrazovanje u Ministarstvu prosvete.

Analiza rezultata državne mature omogućiće da sve srednje škole dobiju povratne informacije o tome koliko su dobre u odnosu na prosek, gde su njihovi učenici u odnosu na prosek Srbije, okruga, opštine, ali i koliko se školsko ocenjivanje poklapa sa postignućima na eksternom testu.

- Kada vratimo nastavnicima te informacije, kada vratimo struci određena razmatranja možemo da očekujemo da će se sistem polako, ali konstantno menjati na bolje – zaključila je Marija Krneta.

Opisujući pripreme za maturu istakla je da Ministarstvo prosvete želi da uđe u sve škole jer znaju da u delu stručne javnosti postoji nepoverenje u osiguranje kvaliteta procesa.

- Neophodno je da srednje škole naviknemo na procedure koje su deo državne mature, da u procedure uključimo sve učesnike u procesu i da na taj način, kroz pilotiranje 2022. i probu mature 2023. godine u 2024. godinu uđemo bez tenzija, znajući da su nam procedure sigurne. Hoćemo da isprobamo elektronsku prijavu za polaganje mature, hoćemo da testove na jednom uzorku ocenjujemo i skeniramo – da vraćamo rezultate, da izvršimo reviziju testova i na osnovu njih planiramo nove obuke za pregledače. Drugim rečima, da svaku proceduru do kraja osiguramo da bi na taj način poverenje u sam proces i sam ispit podigli na nivo koji takav ispit zaslužuje – istakla je Marija Krneta.

Kada je reč o visokom obrazovanju, ono uživa autonomiju i Ministarstvo ne može, niti želi da nešto nameće visokoškolskim ustanovama. Projekat državne mature je, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, organizovao više radionica na kojima su bili predstavnici visokoškolskih ustanova, pripremljene su ankete u kojima su se fakuteti izjašnjavali šta će predvideli kao uslove upisa, i preliminarna analiza je već urađena.

- Dobar deo visokoškolskih ustanova će uvesti neke najliberalnije kriterijume – imaćemo vrednovanje uspeha tokom srednje škole, opšteg uspeha na maturi i uspeha iz pojedinačnih predmedmeta čiju će ocenu sa mature uzeti u obzir prilikom rangiranja. Da bude jasno - nemamo prijemni, imamo državnu maturu i posle toga, sa uspehom iz škole, uspehom na maturi u celini i na određenim predmetima budući brucoši će aplicirati, prijavljivati se za upis na visokoškolske ustanove. Trudićemo se da maturante ne opteretimo previše – već će taj maturski ispit biti obiman, ali to je ono što želimo – da na kraju srednje škole pokažu svoje znanje – to je taj sertifikacioni deo, ali i da im pokazano znanje bude ulaznica za visoko obrazovanje - kvalifikacioni deo. Nadamo se da ćemo imati softver koji će moći sve to da obradi i kada neko napiše listu želja da sistem to obradi i da imamo sve automatizovano – pojasnio je prof. dr Bojan Tubić, pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje.

Praksa u zemljama čiji sistemi su analizirani prilikom priprema državne mature je da fakulteti kriterijume upisa propisuju najmanje dve godine unapred.

- Izmenama Zakona o visokom obrazovanju koje su na snazi od jula ove godine, mi smo obavezali visokoškolske ustanove da do 31. avgusta 2022. godine propišu kriterijume upisa za 2024. godinu i o tome obaveste Ministarstvo prosvete, a Ministarstvo će to proslediti svim školama. Pojedini prodekani i dekani su izražavali neslaganje sa ovim sistemom – reč je o predstavnicima fakulteta koji imaju više prijavljenih kandidata na jedno mesto – oni hoće najbolje kandidate, a i nama je cilj da omogućimo da najbolji studiraju ono što žele. Sistem će se dalje razrađivati, ali blizu smo rešenja – konsultativni proces traje, a mi ćemo dekane zamoliti da ne čekaju kraj avgusta, već da svoje uslove za upis dostave već negde do aprila meseca da bismo imali opštu sliku šta koji fakultet traži i objavili to što pre – preneo je planove Ministarstva prosvete prof. dr Tubić.

Ministarstvo prosvete nastaviće i narednih meseci praksu redovnog informisanja medija o aktivnostima u okviru priprema za uvođenje državne mature.