U SUSRET DRŽAVNOJ MATURI: ŠTA MOŽEMO DA NAUČIMO IZ ISKUSTAVA ZEMALJA KOJE VEĆ IMAJU USPOSTAVLJEN SISTEM NACIONALNE MATURE?

Sa kakvim izazovima su se prilikom uvođenja nacionalne mature susretali obrazovni sistemi u Hrvatskoj, Sloveniji, Poljskoj i Češkoj, kako su na njih odgovorili i šta bi bile preporuke obrazovnom sistemu Srbije koji se priprema da uvede državnu maturu – pitanja su koja su dobila odgovor na radionici  „Razmena međunarodnih iskustava“ koja je održana 27. februara 2020. godine u Beogradu.

Učesnicima skupa, predstavnicima srpskih obrazovnih institucija, stručnjaci iz četiri zemlje Evropske unije predstavili su sisteme nacionalne mature svojih zemalja, sa posebnim osvrtom na zadatke i zaduženja pojedinih institucija, metodologiju pripreme ispitnih materijala, način ocenjivanja, uslove upisa na visokoškolske ustanove, budžet i upravljanje podacima. Kroz kratke prezentacije Hrvoja Mladinića, načelnika Informaciono-računalnog odjela u Nacionalnom centru za vanjsko vrednovanje obrazovanja Hrvatske, dr Darka Zupanca, direktora Državnog ispitnog centra Slovenije, dr Marčina Smolika, direktora Centralne ispitne komisije Poljske i Martina Uloveca, člana Zastupničkog doma Parlamenta Češke, učesnici su dobili sliku o ovim sistemima, utisak o tome šta ih povezuje i šta ih razlikuje.

U nastavku radionice organizovane su dve panel diskusije. Tema prve diskusije bila je metodologija državne mature i u okviru nje je razmatrano kako postići relevantnost ispitnih pitanja za različite srednjoškolske programe, kako postići visok kvalitet ispitnih pitanja i testova, kako osigurati kvalitet ocenjivanja otvorenih pitanja, da li unapred treba definisati prag prolaznosti,  kako izgraditi poverenje učenika, roditelja i fakulteta u maturski ispit. Odgovori na ova pitanja stigli su u pravo vreme, jer će neka od opisanih rešenja pomoći u donošenju nekih odluka oko kojih u Srbiji još uvek postoje dileme.

Tema druge panel diskusije bila je upis na visoko obrazovanje. Odnos mature i visokog obrazovanja sagledan je kroz odgovore na pitanja kako je i čime unapređen sistem obrazovanja uvođenjem nacionalne mature, koji su ključni pokazatelji unapređenja kvaliteta obrazovanja i čime se to meri, šta su bile najveće dileme i teškoće fakulteta kada je reč o uvođenju mature umesto prijemnih ispita, šta je preporučeni dobar odnos između različitih pokazatelja postignuća učenika.  

Različiti sistemi susretali su se sa sličnim izazovima i problemima – nepoverenjem i otporom prilikom uvođenja završnih ispita, ali su svi ostvarili svoj cilj i u značajnoj meri unapredili kvalitet obrazovanja, zaključak je radionice. Obrazovni sistem u Srbiji razvija model završnih ispita koji će uvažiti sve specifičnosti našeg obrazovanja, ali je već sada potpuno jasno da je za uspeh neophodna saradnja stručnih i posvećenih profesionalaca, da je poželjno deliti iskustva sa drugim sistemima i učiti od njih, da procedure i instrumenti za sprovođenje ispita treba da budu što jednostavniji i da treba tragati za fleksibilnim i finansijski efikasnim rešenjima i modelima. Jednom, kada državna matura bude uvedena u sistem održivost se mora jačati kroz jačanje kapaciteta zaposlenih u obrazovanju, a proces mora da se prati i evaluira kako bi se usklađivao u skladu sa potrebama.

Više informacija o radionici dostupno je na portalu državne mature: https://matura.edu.rs/vesti/dobre-prakse-evropskih-matura-na-radionici-razmene-znanja-u-beogradu/?lang=lat